U Novom Sadu, 21. maja 2025. godine, u okviru Međunarodnog sajma poljoprivrede, održani su Poslovni susreti organskih proizvođača u organizaciji Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede. Okupljeni u domaćinskoj atmosferi Privredne komore Vojvodine razgovarali smo o stvarima koje nas povezuju: odgovorna proizvodnja hrane, očuvanje zemljišta i razvoj zajednice.
Događaj je otvorio projektni menadžer VOK-a, koji je istakao da je upravo lični kontakt i živa reč ono što danas nedostaje sektoru koji inače živi u dijalogu s prirodom. Prisutne je potom pozdravio Mladen Petković, sekretar udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine, koji je poručio da institucije u Vojvodini vide organsku poljoprivredu kao važan pravac za budućnost: „Naš zadatak je da obezbedimo stabilan prostor za rast sektora, kako kroz podršku tako i kroz prepoznavanje vrednosti koju organski proizvođači donose društvu.“
U uvodnom delu programa, dr Brankica Babec, rukovodilac sektora za projektne aktivnosti VOK-a, predstavila je dva značajna evropska projekta u čijoj realizaciji učestvuje i sam Klaster – EINSTEIN i ClimaPannonia. U oba projekta, VOK ima aktivnu ulogu u povezivanju naučnih rezultata sa praksom na terenu. „Mi kao klaster moramo biti most – između onoga što istraživači otkrivaju i onoga što poljoprivrednici mogu stvarno da primene. Naša uloga je u tom prevodu – i u podršci da se inovacije ukorenjuju u praksi, ne u fioci“, istakla je dr Babec.
Da organska proizvodnja ne zaostaje za tehnologijom, potvrdio je MSc Boris Savović iz kompanije Dron Spray, koji je govorio o upotrebi dronova u organskoj proizvodnji. Njegovo izlaganje je pokazalo kako precizna tehnologija može pomoći u nadzoru i tretmanu biljaka, a sve u skladu sa strogim pravilima organske proizvodnje. „Ne menjamo prirodu – samo je bolje vidimo. To nam daje veću kontrolu, ali i veću odgovornost“, poručio je Savović, a nekoliko proizvođača u publici odmah je uputilo konkretna pitanja o mogućnosti primene u svojoj proizvodnji.
O sredstvima za zaštitu bilja koja su odobrena u organskoj poljoprivredi govorio je Rajko Lazić iz kompanije Prima Bio Solutions. Njegov nastup bio je konkretan i orijentisan na praksu – od izbora proizvoda do zakonskih uslova i terenskih iskustava. „Naš cilj nije samo da prodamo proizvod, već da budemo sigurni da on funkcioniše u realnim uslovima i da proizvođač ima rezultat“, rekao je Lazić, a razgovori su se nastavili i nakon predavanja, uz razmenu kontakata.
Posle kratke pauze za kafu, program je nastavljen predavanjem dr Kristine Kalkan iz Instituta Biosens, koja je prisutne podsetila na ključnu – i često zanemarenu – ulogu zemljišta. U okviru projekta građanskih inicijativa pod nazivom „Čuvari zemljišta“ kroz primere istraživanja i prakse, govorila je o tome kako mikroorganizmi u tlu utiču na otpornost biljaka i stabilnost sistema. „Dobro zemljište ne znači samo odgovarajući hemijski sastav. To je živ sistem. A mi smo partneri, ne vlasnici“, rekla je ona, objašnjavajući širi kontekst projekta kojim rukovodi.
Jedan od najinteresantnijih trenutaka događaja bio je nastup dr Mirka Đorđevića iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, koji je takođe predstavio građanski naučni projekat „Opasulji se“. Publiku je vodio kroz svet starih sorti pasulja, pričajući ne samo o genetici već i o kulturnoj vrednosti očuvanja semena. „Ovo nije priča o pasulju – već o odnosu prema nasleđu, prema onome što se ne može kupiti, već se mora sačuvati i razumeti“, istakao je Đorđević. Prisutni su ga nagradili aplauzom koji je trajao duže od uobičajenog.
Gosti iz Makedonije i Nemačke uneli su snažan međunarodni duh u ovogodišnje susrete, ne samo svojim prisustvom, već i aktivnim učešćem u diskusijama i razmenama sa domaćim proizvođačima i partnerima. Njihova poseta realizovana je u okviru Erasmus+ projekta „Innovative Operational Plans for Sustainable Agriculture“ (Project Reference: 2024-2-DE02-KA210-ADU-000278361), koji povezuje organizacije iz različitih zemalja u cilju razmene znanja i iskustava u oblasti obrazovanja odraslih, sa fokusom na organsku poljoprivredu. Tokom susreta, gosti iz ovih zemalja podelili su primere iz svojih nacionalnih praksi – od modela podrške proizvođačima, do inovativnih obrazovnih alata i lokalnih inicijativa za jačanje kratkih lanaca snabdevanja. Njihovi uvidi dodatno su obogatili razgovore i otvorili prostor za upoređivanje sistema, izazova i rešenja. U neformalnim razgovorima koji su se nastavili nakon zvaničnog dela programa, već su dogovoreni i prvi koraci ka konkretnim oblicima saradnje – od zajedničkih obuka i razmene mladih proizvođača, do potencijalnih partnerstava na evropskim konkursima.
„Ovde se osećamo kao kod kuće. Vidimo iskrenu posvećenost, ali i želju da se ide napred, zajedno,“ rekao je Boško Nelkoski iz udruženja EKO Lešnik, dodajući da se „ovakvi događaji ne viđaju često – topli, otvoreni i usmereni na praktične rezultate.“
U završnom delu usledila je kratka diskusija i neformalno druženje uz koktel, nakon čega su učesnici organizovano posetili sajam i halu 1a, odnosno izložbu organskih proizvoda. Sajamski prostor postao je nastavak dijaloga – uz domaće, ali i uvozne organske proizvode.
VOK se srdačno zahvaljuje svima koji su učestvovali, delili znanje i vreme, i doprineli da se i ovi susreti pamte kao još jedan korak u izgradnji snažne, otvorene i povezane organske zajednice.
