Zašto organska
Prema Međunarodnoj federaciji pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM), organska poljoprivreda predstavlja sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Pomenuti sistem proizvodnje se zasniva na ekološkim procesima, biodiverzitetu i proizvodnim ciklusima prilagođenim lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku u korist zajedničke životne sredine i promoviše fer odnose i dobar kvalitet života svih onih koji su u nju uključeni. Na pitanje zašto primenjivati organsku poljoprivredu i koje bi bile njene prednosti u odnosu na konvencionalnu, potrebno je sagledati njene benfite sa više aspekata.
Proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitente hrane na ekološki održiv način.
Organska poljoprivreda ima za cilj proizvodnju zdrave i ekološki održive hrane. Metode uključuju prirodne postupke i supstance, dok eliminišu sintetizovane pesticide, teške metale, aditive, antibiotike, hormone i GMO.
Organska hrana zadržava prirodan ukus i miris, ima manje nitrata i nitrita, više vitamina C, minerala (K, P, Fe, Mg) i antioksidanata koji pomažu u prevenciji bolesti.
U organskoj proizvodnji hrane troši se manje energije i smanjen je efekat „staklene bašte“.
Organska poljoprivreda značajno smanjuje emisiju štetnih gasova i upotrebu fosilnih goriva. Troši 40% manje energije i smanjuje emisiju gasova staklene bašte za 60% u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom. FAO smatra organsku poljoprivredu efikasnom strategijom za ublažavanje klimatskih promena i stvaranje otpornijih zemljišta.
Prema IFOAM, globalnim usvajanjem organske proizvodnje moglo bi da se sekvestrira čak 32% emisije gasova staklene bašte.
Organska proizvodnja omogućava životinjama prirodne uslove i ponašanja.
Uslovi gajenja domaćih životinja regulisani su posebnim propisima u organskoj proizvodnji. Domaćim životinjama moraju se pružiti uslovi gajenja koji omogućavaju ispoljavanje njihovih prirodnih funkcija i ponašanja jer one čine deo agroekološkog sistema.
Primenom metoda organske stočarske proizvodnje obezbeđuje se poštovanje visokog stepena dobrobiti životinja, uz uvažavanje specifičnih potreba svake vrste. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena prodaja mesa klonoranih životinja i njihovih potomaka.
Očuvanje biodiverziteta.
Organska poljorivreda primenom ekoloških agrotehničkih mera poboljšava fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva zemljišta (plodored, obrada zemljišta, organska i zelenišna đubriva) i smanjuje eroziju za 20-40% (međuusevi, nastiranje zemljišta, pokrovni usevi). Prirodnim metodama proizvodnje i uređenjem površina, organska poljoprivreda održava biološku ravnotežu sa svim svojstvima lokalne prirode.
Specifično dizajniranje polja uključuje ekokoridore, cvetne pojaseve unutar i oko polja, uz sadnju odgovarajućeg šiblja i drveća, koji predstavljaju stanište za insekte i ptice, pa čak i za divlje životinje. Organska proizvodnja gajenjem većeg broja vrsta, sorti i rasa, posebno autohtonih, čuva biodiverzitet i životnu sredinu.
Multifunkcionalnost.
Punu vrednost organska poljoprivreda dobija multifunkcionalnošču – proizvodnjom poljoprivrednih i nepoljoprivrednih proizvoda i usluga očuvanjem autohtonog poljoprivrednog pejzaža. Multifunkcionalna organska poljoprivreda doprinosi integralnom razvoji sela, revitalizaciji malog poseda u različitim geografskim i agro–ekološkim uslovima.
Multifunkcionalnost doprinosi očuvanju etnoloških i istorijskih vrednosti regiona i razvoj novih proizvoda na bazi tradicionalnih, ali i razvoj plasmana na posedu farmera, na specifičnim organskim i tradicionalnim pijacama. Multifunkcionalne organske farme omogućavaju razvoj oblika turizma gde veliku ulogu ima agro i eko turizam. Organska poljoprivreda put je razvoja poljoprivrede budućnosti uz očuvanje prirodnih resursa kao velikog nacionalnog blaga.
Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) je definisala četiri najvažnija pricipa organske poljoprivrede.
Na njima se zasnivaju regulative EU, zatim Codex Alimentarius, kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije.
Princip zdravlja
Princip zdravlja
Princip 1.1 Organska poljoprivreda treba da održi i unapredi zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i planete u celosti. Ovaj princip se zasniva na tome da se zdravlje pojedinca i društvenih zajednica ne može odvojiti od zdravlja ekosistema jer samo zdrava zemljišta proizvode zdrav rod koji neguje zdravlje životinja i ljudi. Uloga organske poljoprivrede, bez obzira na to da li je reč o zemljoradnji, preradi, distribuciji ili potrošnji jeste da održi i poboljša zdravlje ekosistema i organizama od onih najmanjih, koji se nalaze u zemljištu, do ljudskih bića.
Princip 1.2 Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja visoko kvalitetne, zdrave hrane što doprinosi prevenciji zdravlja i dobrobiti ljudi. To se postiže stvaranjem optimalnih agroekoloških uslova sa biološkim aktivnostima sličnim onima u prirodi, a bez materija koje mogu hemijski i biološki kontaminirati proizvode i namirnice.
Princip ekologije
Princip ekologijePrincip 2.1 Organska poljoprivreda se zasniva na dinamičnim ekološkim sistemima i ciklusima sa međuzavisnim odnosima i tako primenjenim merama doprinosi zaštiti biodiverziteta koji je sa svojom raznovrsnošću od velikog značaja. Proizvodnja treba da bude zasnovana na ekološkim procesima i recikliranju. Ishrana i blagostanje se ostvaruju kroz ekologiju specifičnog proizvodnog okruženja.
Princip 2.2 Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i drugim specifičnostima. Unošenje novih resursa treba smanjiti ponovnim korišćenjem starih, recikliranjem i efikasnim korišćenjem materijala i energije da bi se kvalitet prirodne sredine održavao i poboljšavao, a resursi očuvali. Organska poljoprivreda treba da postigne ekološku ravnotežu pažljivim osmišljavanjem sistema zemljoradnje, zasnivanjem staništa i održavanjem genetske i poljoprivredne raznolikosti. Oni koji proizvode, prerađuju, trguju ili troše organske proizvode treba da zaštite i pozitivno da deluju na zajedničko okruženje, uključujući pejzaž, klimu, staništa, biodiverzitet, vazduh i vodu.
Princip pravednosti
Princip pravednostiPrincip 3.1 Organska poljoprivreda treba da se razvija na odnosima koji osiguravaju pravednost prema opštem okruženju, prirodi i životu. Pravednost je okarakterisana jednakošću, poštovanjem, pravdom i vođenjem računa o svetu koji delimo, među ljudima, kao i njihovim odnosom prema drugim živim bićima. Ovo načelo naglašava da osobe uključene u ogansku poljoprivredu (poljoprivrednici, radnici, prerađivači, distributeri, trgovci i potrošači) trebaju da razvijaju međuljudske odnose na način koji osigurava pravednost na svim nivoima.
Organska poljoprivreda treba da obezbedi dobar kvalitet života svima koji su u nju uključeni i da doprinese suverenitetu u pogledu hrane i smanjenja siromaštva. Princip3.2 Ona teži da proizvede dovoljne količine hrane dobrog kvaliteta i drugih proizvoda. Ovaj princip zagovara obezbeđivanje uslova za život životinja koji su u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodim ponašanjem i blagostanjem. Prirodnim i ekološkim resursima koji se koriste u proizvodnji i potrošnji treba upravljati na način koji je društveno i ekološki pravedan i treba da se sačuva za buduće generacije. Pravednost zahteva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni, pravedni i odgovorni za stvarne ekološke troškove i troškove društva.
Princip negovanja i staranja
Princip negovanja i staranjaPrincip 4.1 Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran način da bi se očuvalo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema. Organska poljoprivreda je dinamičan ekološki sistem koji reaguje na unutrašnje i spoljašnje zahteve i uslove. Oni koji se bave organskom poljoprivredom mogu da poboljšaju efikasnost i povećaju produktivnost, ali bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje. Shodno tome, potrebno je pažljivo procenjivati vrednost novih tehnologija i stalno revidirati postojeće metode.
Princip 4.2 Ovaj princip kaže da su oprez i odgovornost ključni momenti u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi. Nauka je ta koja će osigurati da organska poljoprivreda bude zdrava, bezbedna i ekološki zdrava. Međutim, naučno znanje samo po sebi nije dovoljno. Praktično iskustvo, akumulirana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana rešenja, testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da spreči značajne rizike usvajanjem odgovarajućih tehnologija i odbijanjem nepredvidivih, kao što je genetsko inženjerstvo. Odluke treba da odražavaju vrednosti i potrebe svih koji bi mogli biti pogođeni, transparentnim i participativnim procesima.