Naučna istraživanja i njihov uticaj na zdravlje i budućnost društva
Poslednjih decenija naučna istraživanja u različitim oblastima idu mnogo dalje od težnji ka zdravijem životu, prevenciji, dijagnostici i unapređenju budućnosti društva. Briga o zdravlju postaje sveobuhvatna i odnosi se na mnogo više od mentalnog i fizičkog stanja pojedinca. Iako se tehnološka rešenja razvijaju, javno zdravlje stagnira. Odabir namirnica i ishrana postaju centralni elementi vizije ljudskog blagostanja kao temelji društvene, ekonomske i fizičke vitalnosti.
Ishrana i mikrobiomi: Ključ za prevenciju oboljenja
Način ishrane i stil života počeli su da imaju ključnu ulogu u prevenciji različitih oboljenja. Nova istraživanja sve više pokazuju kako ishrana utiče na mikrobiome u našem organizmu a samim tim, zauzvrat, oni utiču na naše zdravlje i preferencije u hrani. Odabirom hrane koju konzumiramo mi možemo uticati i (pre)oblikovati te mikrobiome. Neravnoteže u mikrobiomima mogu uticati kao okidači za nastanak bolesti. Ova veza sve više otvara prostor nauci i istraživanjima da reaguju i pomognu u odabiru načina ishrane pojedinca a kako bi se uravnotežili mikrobiomi i sprečile predispozicije za razvoj bolesti.
Teranostika: Inovacije za bolje zdravlje
Prepoznavanjem kompleksne veze između našeg zdravlja i okoline, raste i potreba za pristupačnim i održivim tehnologijama te njihovoj jednostavnoj primeni. Teranostika, inovativni pristup koji objedinjuje dijagnostičke i terapeutske funkcije u jednu platformu predvodi ovaj napredak. Evropska unija podstiče istraživanja i inovacije u rešavanju društvenih izazova a kroz podršku EINSTEIN projektu, u sklopu programa „Horizon Europe“ (2021-2027) unapređenje teranostike zasnovane na nutritivnoj hrani.
Nutritivni senzori
Osnov nutritivne ternostike su jestivi senzori (ili senzori napravljeni od hrane) na čijem razvoju i primeni je baziran EINSTEIN projekat. Oni će omogućiti precizno praćenje različitih parametara našeg zdravlja, poput temperature, pH vrednosti, prisutnosti bakterija i drugih štetnih faktora u cilju ranog otkrivanja simptoma bolesti. Kao inovativni uređaji, ovi senzori će moći da se svakodnevno primenjuju u dijagnostici, gde bi se na neinvazivan način identifikovali specifični poremećaji ili oboljenja u ranoj fazi a da se potom tretiraju kroz potpuno personalizovan pristup lečenju što predstavalja suštinu teranostike.
Primena u medicinskim disciplinama
Primena teranostike proteže se na širok spektar medicinskih disciplina, uključujući onkologiju, gastroenterologiju i infektologiju, uz povećane šanse za uspešno lečenje i smanjenje nuspojava.
Kroz EINSTEIN projekat udružila su se četiri glavna činioca ka težnji savremenog zdravlja pojedinca: poljoprivreda, medicina, edukacija i tehnologija a kako bi se postigao kompletan ciklus razvoja i praćenja svih aspekata upotrebe jestivih senzora – od razvoja i formiranja korišćenjem adekvatnih materijala, potom medicinskog praćenja i korišćenja u dijagnostici i tretmanu – preko praćenja rezultata i pozitivnih efekata primene.
Cilj projekta EINSTEIN je katalizacija transformacije u zemljama koje se ubrzano razvijaju, kao što je Srbija, fokusirajući se na institucionalne reforme i promociju održivih prehrambenih sistema. Integracijom medicine, poljoprivrede, tehnologije i obrazovanja, projekat teži da bude pionir u teranostici zasnovanoj na senzorima i mikrofludinim čipovima napravljenih od prirodnih materijala.
Kao profesionalac sa višegodišnjim iskustvom u oblasti istraživanja i inovacija, rad na projektu EINSTEIN predstavlja izuzetnu priliku za napredovanje na polju nutricionizma i tehnologije. S obzirom na ambiciju i multidisciplinarni pristup projekta, siguran sam da će on značajno unaprediti našu sposobnost da se nosimo sa izazovima modernog zdravlja. Tim koji stoji iza ovog projekta donosi neverovatnu strast i stručnost, a to nam omogućava da verujemo u njegovu dugoročnu održivost i uticaj na društvo. Uveren sam da će se naučne inovacije koje razvijamo kroz EINSTEIN transformisati u realna rešenja koja će unaprediti kvalitet života.
Nikola Jovanović, Direktor za istraživanje i razvoj, Vojvođanski IKT klaster
EINSTEIN će koristiti trans i multidisciplinarni pristup za usvajanje novih znanja i tehnologija u organskoj proizvodnji useva sa poboljšanim nutritivnim i bioaktivnim svojstvima (koji se nazivaju nutritivnim kulturama) za ljudsku ishranu. Ovi usevi će služiti kao sirovina za materijale od kojih će biti napravljeni senzora zasnovanih na nutritivnoj hrani sa dvostrukom funkcijom: terapeutskom i dijagnostičkom.
Ova inicijativa za izvrsnost naučno-tehnološkog tima za evropske inovacije, ima misiju da modernizuje obrazovni sistem u Srbiji, dovodeći ga do vodeće pozicije u evropskim oblastima istraživanja i inovacija. Kao primer uspešne transformacije i dobre prakse projekat EINSTEIN može inspirisati i druge primene širom regiona Zapadnog Balkana.
Dalekosežni cilj projekta EINSTEIN je da do 2030. godine plasira Univerzitet u Novom Sadu među 700 najboljih u svetu na Šangajskoj rang-listi, podstičući regionalni razvoj i društvenu jednakost kroz inovacije, obrazovanje i poslovni rast. Povezujući istraživanje sa praktičnim primenama, projekat nastoji da značajno unapredi zdravlje društva.
Partneri projekta
EINSTEIN vođen vizijom ubrzane inovacije, integracije ekološke održivosti i digitalnog napretka, okuplja konzorcijum od devet partnera: četiri univerziteta, dva klastera industrije, naučno-tehnološki park, bolnicu i nevladinu organizaciju, koji dolaze iz tri zemlje Evropske unije i Srbije kao države pridružene članice.
- Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka (Novi Sad, Srbija)
- Naučno-tehnološki park Novi Sad (Novi Sad, Srbija)
- Udruženje Biznis na štiklama (Novi Sad, Srbija)
- Vojvođanski IKT klaster (Novi Sad, Srbija)
- NEW Hospital (Novi Sad, Srbija)
- Vojvođanki klaster organske poljoprivrede (Novi Sad, Srbija)
- Johannes Kepler University (Linc, Austrija)
- Wageningen University & Research (Vageningen, Holandija)
- DTU – Technical University of Denmark (Kopenhagen, Danska)
Projekat EINSTEIN koristi stručnost Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede kao udruženja koje osnivaju institucije, udruženja, proizvođači, prerađivači i distributeri organskih proizvoda, sa ciljem povećanja inovativnosti, konkurentnosti i održivosti organske poljoprivrede u Vojvodini. Vojvođanski klaster organske poljoprivrede je relevantan predstavnik preko 60 organskih proizvođača. Uloge Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede su stvaranje web platforme EINSTEIN Agro koja će objediniti useve bogate mikronutrijentima; Izrada promotivnih letaka; Kreiranje recepata namenjenih građanima kojiima je u fokusu nutritivno bogata hrana; Organizacija dana polja namenjenih industriji ali i drugim zainteresovanim stranama; Izrada Plana upravljanja podacima.
Fokus će biti na nastojanjima da se uklone prepreke na putu ka inovacijama, stimulišući sve ekositeme u kojima postoji volja za saradnju kako bi se premostio jaz između akademskog, istraživačkog, javnog i privatnog sektora.
Projekat je počeo januara meseca 2024. i trajaće punih pet godina, do kraja decembra 2028. Sve informacije o projektu EINSTEIN mogu se pronaći na zvaničnom veb sajtu www.einsteineuproject.com i platformama za društveno umrežavanje X (Twitter), Instagram, YouTube, and LinkedIn.
Kontakt: social@einsteineuproject.com
Prof. Dr. Goran Stojanović, koordinator projekta i Dr. Kristina Petrović, menadžer projekta
Inspiracija iz života Mileve Marić-Ajnštajn
Projekat EINSTEIN inspirisan je izuzetnim životom i doprinosom Mileve Marić-Ajnštajn, istaknute srpske fizičarke i matematičarke. Značajno je da je bila jedina žena među kolegama Alberta Ajnštajna na Politehnici u Cirihu i igrala je ključnu ulogu koja je dugo bila nedovoljno prepoznata, često zasenčena slavom njenog muža. Debata o stepenu njenog uticaja na Ajnštajnove revolucionarne teorije i dalje traje, naglašavajući njen značajan, ali često zanemaren uticaj.
Milevina uključenost u temeljne faze Ajnštajnovog rada je neosporna, posebno tokom perioda njihove saradnje u patentnom zavodu u Bernu. Sam Albert Ajnštajn je priznao njen uticaj, rekavši 1905. godine: „Sve što sam postigao u životu, moram da zahvalim Milevi. Ona je moj genijalni inspirator, moj zaštitnik od nedaća života i nauke. Bez nje moj rad nikada ne bi bio započet niti završen“. Ovo svedočanstvo o njenoj ulozi kao inspiracije i saradnice naglašava dubok uticaj koji je Mileva Marić-Ajnštajn imala na jedan od najrevolucionarnijih naučnih umova 20. veka, vodilja je u viziji i težnji EINSTEIN projekta.
